Husein Hasković ŠEHIDSKA

Ja sada znam tajnu čizama od sedam milja!

To nisu čizme da prekorači Sava, Alpe da se prelete to su obične vojničke cokule, koje sve tvoje raspusne korake, za zemlju spute kao

Silvijevi okovi pa u jednom kroku kao na Buraku da uzletiš u nebo najgornje učas

stigneš u šehidske bašče, vruć, i još ti zemno srce kuca! vidiš kako se otvara džennetska kapija i iz dženneta striku hurija sve se jagme o šehidske duše! i žališ - što sve to ne bi ranije, i želiš - još jednom barem da ti je da se vratiš i namah glavu položiš!

samo ti spokoj remeti: zemljom majčino srtanje, dok kao bez pameti uvehla prsa utuca, ruke lomi, obraza ne suši! ................................................ i ljuti cvilež tvoje sitnježi.